У свечаној сали Матице српске, уз отварање изложбе „Руске дипломате и српска борба за независност 1876. године“, данас је заснована Поклон библиотека Русије, посебна целина коју ће чинити богат фонд руских књига које Библиотека Матице српске поседује.
Свечаности је присуствовала председнице Скупштине Града Новог Сада Дина Вучинић, као и градоначелник Новог Сада Жарко Мићин, а присутнима су се обратили министар културе Републике Србије Никола Селаковић, председница Покрајинске Владе АП Војводине Маја Гојковић, амбасадор Руске Федерације Његова екселенција Александар Боцан Харченко, председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић.
– Заснивање Поклон библиотеке Русије представља снажан симбол вишевековних веза српског и руског народа, утемељених у заједничкој култури, духовности и историјском савезништву. Сарадња Библиотеке Матице српске, као најстарије српске библиотеке националног значаја, са руским културним и научним институцијама сеже још од 19. века. Богат фонд од око 40.000 књига на руском језику и континуирана размена сведоче о дубокој културној повезаности и заједничком настојању да се очувају језик, знање и духовне вредности.
Успостављање Поклон библиотеке Русије доказује да сарадња у области културе није само сећање на прошлост, већ и улагање у будућност – казала је поводом свечаног догађаја председница новосадске Скупштине Дина Вучинић, оценивши да изложба „Руске дипломате и српска борба за независност 1876. године“ додатно подсећа на значајну улогу руске подршке у кључним тренуцима српске историје.
У Библиотеци Матице српске се налази око 40.000 књига на руском језику, из различитих области, прибављених разменом, куповином и даривањем.
Размена се одвија са 12 институција у Русији, а потписани су споразуми о сарадњи с Руском државном библиотеком у Москви, Руском националном библиотеком у Санкт Петербургу, као и са Библиотеком у Тверу. Библиотека Матице српске поседује око 350 старих руских штампаних књига, споменика културе од изузетног и великог значаја. Прва размена књига Матице српске, с Императорском руском академијом, започела је 1830. године, када је Матица упутила своја издања, свеске Летописа и прве објављене књиге, док је Императорска руска академија узвратила даром од 24 наслова, у 59 томова књига.
