Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и председник Скупштине Града Новог Сада Здравко Јелушић, заједно са делегацијом Савеза удружења ратника ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920. године и потомака, као и делегацијом Војске Србије,
положили су венце на Спомен крст палим борцима од 1912-1918. године, а поводом обележавања 9. новембра – Дана ослобођења Новог Сада у Првом светском рату. Пoмeн стрaдaлима oдржaло је свeштeнство Српскe прaвoслaвнe црквe.
– Честитам грађанима Новог Сада 99 година од ослобођења града у Првом светском рату, односно од уласка српске победничке војске коју је предводио мајор Бугарски. Након испуњења вишевековног сна наших предака, ово је један од најсветлијих датума у богатој традицији Новог Сада, града хероја, града страдалника. Овогодишње обележавање 9. новембра је практично увод и припрема за велики јубилеј који је пред нама, односно за обележавање стогодишњице ослобођења Новог Сада, али и присаједињења Војводине Краљевини Србији. Тај јубилеј морамо на достојанствен начин обележити, па ће 9. и 25. новембар следеће године бити централни датуми и на државном нивоу.
Очекујем да ће се у њихово обележавање, осим Града и Покрајине, укључити и Република односно Председник Републике Србије. Након бурних дешавања деведесетих година на простору бивше Југославије, Војводина је једина остала тамо где је и била након Првог светског рата. Морамо исказати велико поштовање према нашим прецима, према свим људима који су нам донели слободу, коју су платили највећом вредношћу, својим животима – истакао је градоначелник Милош Вучевић.
Бригадни генерал Жељко Петровић честитао је Новосађанима Дан ослобођења Новог Сада у Првом светском рату у име припрадника Прве бригаде копнене војске.
– Овај датум нам служи на понос јер је то дан у којем је Нови Сад добио истинску слободу у Великом рату. Прва бригада копнене војске узела га је и као свој празник, и то је једини дан у години који обележавамо и свечано и војнички. На овом месту поклањамо се сенима оних који су своје животе уткали у слободу – нагласио је Жељко Петровић и пожелео да никада више не буде потребе да се слобода плаћа људским животима.
