Чланице и чланови Комисије за називе делова насељених места и јавних служби на данашњој седници разматрали су захтеве за давање назива улицама на пет локалитета и то: по захтеву Савице Ђурђева из Новог Сада за давање назива новој улици у Новом Саду на локалитету Горње Сајлово, парцела број 844/4 и др. КО Нови Сад IV, код Улице привредникове, захтев Доо Пут-инвест за извођење грађевинских радова из Сремске Каменице за давање назива новој улици у Новом Саду на локалитету Ратно острво, парцела број 2003 и др. КО Нови Сад III, захтев Републичког геодетског завода – Службе за катастар непокретности Нови Сад за давање назива новој улици у Руменки, од Улице Андреја Тарковског преко парцеле број 362/1 и др. до парцеле број 318 КО Руменка, захтев Републичког геодетског завода – Службе за катастар непокретности Нови Сад за давање назива новој улици у Ветернику, парцела број 3012 КО Ветерник, паралелно са Улицом Богдана Чиплића и захтев Недељка Кострешевића из Новог Сада за давање назива новој улици у Новом Саду, парцела број 707/1 КО Нови Сад IV.

Након расправе, подржан је предлог да се нова улица у Новом Саду на локалитету Горње Сајлово назове по професору доктору Драгославу Милисављевићу, нашем најпознатијем енологу, који је створио прве домаће сорте винове лозе, од којих је једну назвао „Неопланта“ у част Новог Сада. Био је један од оснивача Новосадског универзитета и оснивач Завода за виноградарство и винарство у Сремским Карловцима, декан Технолошког факултета, творац првих југословенских вина и дугогодишњи потпредседник светске винарске организације (OIV). Добитник је многих домаћих и светских награда и признања, међу којима су и Орден рада, француско Одликовање за заслуге у области винарства, чланство у италијанској Академији за лозу и вино, Октобарска награда Новог Сада, Седмојулска награда СР Србије.

Прихваћен је и предлог да се нова улица у Новом Саду на локалитету Ратно острво назове по Георгију Кнежевићу, српском сликару и путујућем фотографу из XIX века. Фотографску делатност започео је у Пешти (око 1848), а први фотографски атеље отворио је у Новом Саду септембра 1854. у Хлебарском сокаку (касније је то Милетићева улица) као први фотограф у том граду.

У Руменци ће нова улица добити назив Павле Жилник, по истакнутом новосадском архитекти, добитнику Октобарске награде града Новог Сада и других друштвених признања и награда. Његово богато стваралаштво обухвата, између осталог, пројектовање Дечије болнице и Гинеколошке клинике у Новом Саду, зграде НИП „Форум“ и НИП „Дневник“, зграде Студија М, ентеријера Велике и Мале сале Скупштине Војводине, и многе друге.

Нова улица у Ветернику ће бити названа по Јелки Ређеп, прoфeсoрици књижeвнoсти на Филозофском факултету у Новом Саду и ауторки многобројних студиja, мoнoгрaфиja и aнтoлoгиja везаних за средњовековну књижевност. Oд пoсeбнe вaжнoсти су њeни рaдoви нa тeму убистaвa влaдaрa у функциjи слojeвитoг и тoтaлнoг пoимaњa културнoг и књижeвнoг aмбиjeнтa нaшeг срeдњeг вeкa. Maгистрирaлa je сa тeзoм Moтив o рoђeњу Сибињaнин Jaнкa у стaрoj и нaрoднoj књижeвнoсти, a дoктoрирaлa рaдoм Причa o Кoсoвскoм бojу. Билa je гoстуjући прoфeсoр нa унивeрзитeтима у Бeрлину, Хaлeу и Рeгeнсбургу.

По професорки Милки Ивић биће названа нова у улица у Новом Саду. Милка Ивић је једна од најзначајнијих српских лингвиста, пре свега у областима опште лингвистике, синтаксе и семантике словенских језика. Била је редовна професорка Филозофског факултета у Новом Саду и гостујућа професорка неколико различитих универзитета у САД и Токијског лингвистичког универзитета, чланица Норвешке академије наука, Саксонске академије наука, САНУ, уредница часописа Јужнословенски филолог, а сматра се зачетницом тзв. Новосадске лингвистичке школе.