Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић и председница Скупштине Града Новог Сада MSc Јелена Маринковић Радомировић, у присуству делегација Националног савета буњевачке националне мањине, Удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године – Нови Сад, као и делегације Покрајинске владе,
положили су венце од ловоровог листа на спомен-плочу данашње зграде банке, а некада места на ком је одржана Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и других Словена Баната, Бачке и Барање. Венци се полажу поводом 25. новембра 1918. године, дана када је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи донела Одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.
– Велика народна скупштина која је одржана у Новом Саду, пре 105 година, на ште право гласа. Посебну пажњу заслужује чињеница да су у доношењу ове историјске одлуке за српски народ учествовале и жене, њих седам. И то први пут у Европи, у време када су Енглескиње, Францускиње, Немице о праву гласа само сањале.
То је било доба када су жене право гласа имале мало где у свету, а камоли могућност да буду биране и да учествују у раду неке скупштине.Ти принципи слободе и равноправности и данас су главна водиља у нашем Новом Саду, у целој Србији – рекао је градоначелник.
Овај значајан датум, Град Нови Сад обележава сваке године заједно са Удружењем потомака ратника Србије од 1912. до 1920. године, као и Националним саветом буњевачке националне мањине.
– Ово је велики дан за све грађане Србије и оно што је најбитније је да живимо и радимо у миру слободи и слози а то су нам омогућили наши преци који су жртвовали своје животе за отаџбину-истакао је Иван Стратимировић праунук вожда Ђорђа Стратимировића.
Председница Буњевачког националног савета, др Сузана Кујунџић Остојић, истакла је да је овај дан за буњевачку заједницу и целокупну Војводину, толико велики да је 2005. године донета одлука да управо тај дан буде национални празник Буњеваца.
Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић, рекао је да је идеја слободе поново актуелна, као и идеја заједништва, док се стварала заједничка држава.
– Важно је да се подсетимо који су мотиви стварали ову земљу, али исто тако да се данас и сутра боримо за вредости које су је одржале, а то је пре свега мултиетнички концепт, посвећеност заједничким циљевима и, наравно, напредак – поручио је секретар Милошевић.
