Чланови Савета за културу на данашњој седници утврдили су Предлог одлуке о подизању споменика краљу Петру I Карађорђевићу у Новом Саду и упутили га Скупштини Града Новог Сада на разматрање. Према Предлогу одлуке, споменик чини фигура краља Петра I Карађорђевића на коњу, на постаменту, а за место споменика предложен је Тргу републике.
Иницијативу за подизање споменика поднели су председник Матице српске проф. др Драган Станић, директор Музеја Војводине др Драго Његован, директор Историјског архива Града Новог Сада Петар Ђурђев, директор Библиотеке Града Новог Сада Драган Којић и директорка Музеја Града Новог Сада Весна Јовичић, а Савет је иницијативу прихватио на седници у октобру. Данашњем утврђивању Предлог одлуке о подизању споменика краљу Петру I Карађорђевићу претходило је прибављање стручног мишљења Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, као и Јавног предузећа “Урбанизам” о локацији за подизање споменика и условима за њено уређење.
У иницијативи за подизање споменика наведено је да је Петар I Карађорђевић био краљ Србије од 1903. до 1918. године и краљ Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1921. године. Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића. Након очеве абдикције 1858. године, Петар је са породицом живео у иностранству. Школовање је наставио у Швајцарској, а потом у Паризу, где је новембра 1862. године уписао престижну војну академију Сен-Сиро. Школовање у Паризу, поред војничког и политичког образовања, допринело је и уобличавању његових политичких идеја. Учествовао је као официр у француској војсци у Француско-пруском рату. Под псеудонимом Петар Мркоњић борио се као добровољац у устанку против османске власти у Босни. Оженио се 1883. године црногорском принцезом Зорком, ћерком кнеза Николе са којом је имао петоро деце, укључујући и наследника Александра. После Мајског преврата 1903. године изабран је за краља Србије. Као монарх залагао се за уставно уређење земље и грађанску демократију, а био је познат по својој либеларној политици што је Краљевину Србију учинило центром за јужнословенско уједињење. Краљ Петар је био врховни командант победоносне српске војске у Балканским ратовима. Због старости, 24. јуна 1914. године, пренео је краљевска овлашћења на престолонаследника Александра.
Данашњи Савет одржан је у просторијама Музеја Града Новог Сада, а након седнице директорка Музеја Весна Јовичић упознала је чланове са радом ове градске установе.
