Награда “Мирослав Антић”, која се додељује у оквиру манифестације “Антићеви дани”, уручена је вечерас на свечаности у Градској кући лауреату Ненаду Шапоњи за најбољу збирку песама у 2017. години “Изгледам, дакле нисам”.
Награду је уручио председник Скупштине Града Новог Сада Здравко Јелушић, поручивши да му је велика част што је у прилици да уручи једно од најзначајнијих признања у Новом Саду, које се додељује у области књижевног стваралаштва.
– Ово признање носи име једног од најсвестранијих савремених стваралаца који својим делом и својим животом никада није признавао границе, ни географске, а ни оне друге, и који истовремено припада свим одредиштима и срединама за које су га везивали периоди његовог одрастања, рада и стваралаштва, што је он сам најбоље описао у својој “Неповратној песми” – истакао је председник новосадске Скупштине Здравко Јелушић.
Он је додао да Мирослав Антић за све нас представља неодвојиву одредницу времена и простора коме припадамо.
– Уместо сувопарних биографских података цитираћу самог песника: “Сваког јутра пожелим да почнем једну одличну биографију, која би послужила, ако никоме другом, бар ђацима у школи, јер они, нажалост, морају да уче и живот писца. Највише бих волео да сами измислите моју биографију. Онда ћу имати много разних живота и бити најживљи међу живима. Остало, што није за најаву писца, него за шапутање, рекао сам у песми “In memoriam” – подсетио је Јелушић.
Председник градског парламента подвукао је да Нови Сад, његови поштоваоци и наши суграђани и суграђанке са великим уважавањем чувају и негују успомену на Мирослава Антића, а манифестацијом “Антићеви дани” покушавамо да му се барем делимично одужимо за све оне лепе тренутке и сећања која су нераскидиво везана за његову поезију, лирику и оно широко и велико уметничко срце.
У одлуци трочланог жирија, у саставу др Драшко Ређеп, Марија Васић Каначки и проф. др Бошко Сувајџић, наведено је да књига Ненада Шапоње стоји у дубоком сагласју са метафизичким увидима Мирослава Антића, не губећи из вида ни лирско-емоционалну димензију човековог бивства у свету.
– Стилски дотерани стихови писани су у контрапункту, и левом и десном руком. Ова збирка појачава присуство поезије у свету, не лишавајући нас способности да критички промишљамо о сврсисходности њеног (не)постојања. Шапоњина песма не поседује први стих: песник маске и огледала препознаје страсно своју двојину – наводи се у одлуци трочланог жирија, који су се такође обратили пулици на вечерашњој свечаности.
Лауреат Ненад Шапоња, примајући награду, истакао је да се дружио са Миком и када га није знао, јер му је отац мало говорио о Марко Краљевићу, а мало о омиљеним песмама, за које је касније сазнао да их је написао Антић.
– Антић је без сумње наш најбољи песник, песник срца, песник који јако добро кореспондира са свима нама, који имамо дете у себи. Он је био то велико дете и он тако успоставља комуникацију. Они који немају то дете, они су проклети. Ова награда је невероватна, и иако реалативно млада књижевна награда, успела је да са претходним добитницима успостави један низ добре савремене поетике – казао је Шапоња.
Током свечаности присутнима се обратио и Јован Беара са Исповестима о Антићу, а свечаној додели у Градској кући претходило је отварање изложбе скулптура Драгана Раденовића под назиивом “Антић и његово доба”. Изложбу у Ликовном салону Културног центра Новог Сада отворио је члан Градског већа за културу Далибор Рожић, а биће отворена до 19. марта. Вечерашњој свечаности у Градској кући и уручивањем награде “Мирослав Антић”, завршена је овогодишња манифестације “Антићеви дани”.
