Научни скуп “Срби у Угарској 1848 – 1918: од Мајске до Велике народне скупштине”, почео је данас у Матици српској и на њему учестувују многобројни стручњаци и научници, универзитетски професори. Свечаном отварању присуствовао је председник Скупштине Града Новог Сада Здравко Јелушић, који је поздравио присутне, поручивши да је битно да се овакав научни скуп одржава у здању Матице спрске, “за цео српски народ важне институције”.
– Врло је важно, за овај град, српску Атину, али и Европску престоницу младих и Европску престоницу културе да се овакви научни скупови одржавају у граду који је у својој историји, у врло тешким временима за српски народ, успео да постане светионик и сигурна лука српске књижевности, науке и културе – казао је председник Скупштине Града Новог Сада.
Он је истакао да је “задатак и обавеза градске власти да снажно подржимо сваки пројекат који представља истину о српском народу и да скренемо пажњу јавности на рад установа, организација и личности које су у том пероду дале свој допринос у остваривању универзалног и најважнијег људског принципа слободе народа”.
Председник новосадског парламента је подсетио да је Град Нови Сад основао одбор за обележавање стогодишњице ослобођења Новог Сада у Првом светском рату и уласка српске војске у Нови Сад.
– Задатак тог одбора јесте покретање програма популаризације и подстицање јавних дебата о значају јасног и целовитог тумачења историјских процеса – прецизирао је Јелушић.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић оценио је да су два велика догађаја, Мајска скупштина и Велика народна скупштина међаши, али и сведоци целокупне наше историје и борбе нашег народа за идентитет и слободу.
– Славићемо овај велики јубилеј достојанствено, не као победу било кога над било киме, већ као победу слободе. Ово је прилика и да се одужимо свима онима који су уткали себе у слободу наше земље – рекао је Мировић.
Владика бачки др Иринеј Буловић истакао је да је суштина празника, као издвојеног и посебног дана, сећање.
– Кад кажемо сећање мислимо на живо сећање, сећање у буквалном смислу, посебно ми хришћани на литургијско сећање, а оно значи оживљавање давних личности и догађаја. Овај скуп је и празнични, у смислу живог и животворног сећања, а не само размене сазнања – поручио је владика бачки др Иринеј Буловић.
Председник Матице српске проф. др Драган Станић истакао је да је идеја Матице да овим научним скупом осветли период наше историје од 1848. до 1918. године.
– Како кроз политичке процесе и положај српског народа у Хабзбуршком царству, тако и кроз сва тадашња дешавања у области културе, како бисмо сачували од заборава тај важан део српске историје – изјавио је проф. др Станић.
