Чланови Савета за културу и информисање данас су разматрали иницијативу за подизање споменика Апотеоза Српске Војводине у Новом Саду, којим би се оставио трајан материјалан траг у култури сећања на три најзначајније историјске личности из 1848/1849. године, Јосифа Рајачића, Ђорђа Стратимировића и Стевана Шупљикца, које су допринеле организовању српског покрета, а разултат њихових напора јесте био настанак Српске Војводине. Чланови Савета једногласно су донели закључак по којем ће тражити стручно мишљење ЈП „Урбанизам“ Завод за урбанизам и Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада о иницијативи подизања споменика Апотеоза Српске Војводине.
Иницијативу су поднели председника Матице српске проф. др Драган Станић, Историјски архив Града Новог Сада, Градска библиотека у Новом Саду и Завод за заштиту споменика културе Града.
Како је објашњено у иницијативи, у великом политичком потресу који се збио у знатном делу Европе током 1848/49. године, родила се Српска Војводина. Духовни и политички представници српског народа су на Мајској скупштини, одржаној од 13. до 15. маја 1848. године, донели далекосежне одлуке, а поменуте три личности су у народном наративу и у историографији остале упамћене као најзначајније током 1848/49. године.
Јосиф Рајачић је био српски православни митрополит карловачки од 1842. до 1848. године, а потом архиепископ карловачки и патријарх српски од 1848. до 1861. године. На Мајској скупштини, 13. маја 1848. године, Рајачић је постао патријарх, што је у српским масама дочекано с одушевљењем.
Ђорђе Стратимировић је био генерал, политичар, економиста, публициста и знаменити учесник у Српском народном покрету 1848/1849. године. У Српском покрету Стратимировић је имао важну улогу и на политичком и на војном плану. На оба поља испољавао је изузетну енергију и амбицију што га је предодредило за вођство у овом покрету.
Стеван Шупљикац је био генерал-мајор и први војвода Српске Војводине. На Мајској скупштини проглашен је за првог војводу Српске Војводине. Преузевши команду над српском војском, Шупљикац је постепено почео да је укључује у регуларну аустријску војску, а од српских народних одбора је захтевао тешњу сарадњу с официрима.
Према иницијативи, због изузетних заслуга и значаја, споменик „Апотеоза Српске Војводине“ би кроз извајане три фигуре поменутих личности, у стилу академског реализма, оставио трајан материјалан траг у култури сећања наше прошлости.
Након прибављања мишљења, Савет за културу и информисање ће одлучивати о поднетој иницијативи.
